Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodni makromenadžment". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MAKROEKONOMIJA

MEĐUNARODNI MAKROMENADŽMENT

Čačak, oktobar, 2009. godina

 

UVOD

 

Ne prođe nijedan dan, a da se ne čuje nešto o nezaposlenosti, inflaciji, privrednom rastu, berzi, kamatnim stopama ili o devoznom kursu. Ovi fenomeni privlače pažnju jednostavno zbog toga što direktno ili indirektno, utiču na lično (blago)stanje svakog pojedinca u društvu. Možda je upravo iz tog razloga makroekonomija, tj. studija agregatnih privrednih fenomena toliko uzbudljiva. Makroekonomija, takođe, može biti veoma korisna. Kretanje kamatnih stopa ili inflacije može značajno da utiče na ekonomski položaj - kako siromašnih, tako i bogatih domaćinstava. Kako se menja privredni ambijent, firme mogu da dobiju (ili da izgube) mnogo novca, bez obzira na to koliko uspešno vode poslovnu politiku. Itekako je korisno biti pripravan na promene poslovnog ambijenta.

Makroekonomski fenomeni su sve relevantne ekonomske veličine jedne nacionalne ekonomije (ili privrede) u kojima su zbirno (ili agregatno) izraženi njeni rezultati. Pod resursima (inputima) se podrazumevaju svi činioci koji se koriste da bi se ostvarila ekonomska aktivnost, a pod rezultatima (autputima) svi proizvodi i usluge koji nastaju ekonomskom aktivnošću.

U savremenom svetu međunarodni i međudržavni ekonomski odnosi u suštini su sve gušća mreža odnosa moći, mreža koja uobličava i ograničava aktivnosti pojedinaca i država. Privrede su sve manje nacionalne, a sve više globalne, autonomne politike su sve manje delotvorne, suočene sa globalnim tokovima kapitala, ljudi, tehnologija, znanja. Svet koji je nekada bio merkantilistički sistem razmene suverenih nacionalnih entiteta danas postaje globalni/transnacionalni sistem proizvodnje utemeljen na međunarodnij podeli rada u uslovima neograničene mobilnosti kapitala i ljudi. Sve je veći jaz između države kao teritorijalne/administrativne jedinice i države kao ekonomske jedinice.

Globalizacija ekonomskih tokova možda je danas najviše izražena i upravo ono prvo na šta se pomisli kada se o samoj globalizaciji govori. Ograničenje nekad suverene uloge nacionalne države, širenje tržišta preko cele planete bez vidljivog izgleda da im neko stane na put, gomilanje bogatstava u sve manje zemalja, a i unutar tih zemalja sve je veća disproporcija između bogatih i siromašnih. Dalekovidi ekonomisti su još pre dvadesetak godina predvideli stvaranje nove – globalne – ekonomije, koja će biti nešto različito od do tada poznate, i naširoko prihvaćene, internacionalne ekonomije.

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]